Aikido

Kako je nastao?

morihei ueshibaPočetnom 20 veka, osnivač aikido-a, Morihej Uešiba (Morihei Ueshiba), je mešajući elemente japanskog mačevanja, poluga džiu-džice i džudo bacanja, stvorio veštinu koja je ubrzo postala predmet ineresovanja širom sveta.

AIKIDO
JE NIJE
Moderna borilačka veština Drevna borilačka veština
Put mira i harmonije Konflikt
Sport Takmičenje
Kultura Religija
Umetnost Ples
Samoodbrana Tuča


Osnovni aikido principi

Da bi ste uspešno izveli aikido tehniku, potrebno je ispoštovati sledeće elemente:

  1. Pravovremenost tj. tajming
  2. Vaša reakcija ne treba da kasni, niti da preduhitri brzinu napada. Procena trenutka za sklanjanje sa linije napada ili procena trenutka za bacanje je najbitniji princip, a ujedno i najteži. Ovo je princip koji se uči od trenutka stupanja na strunjače, i nikada ne prestaje da se usavršava.

  3. Neprotivljenje tj. uklapanje u napad
  4. Vežbanje aikido-a se odvija bez sukoba energija, te mnogima izgleda kao ples. Sve se svodi na sledeći princip: „Kada neko gura, ti vuci; a kada neko vuče, ti guraj“. Uke* prati izvođenje tehnike bez protivljenja i priprema kaeshivazu (tehniku kontre), ukoliko se za to ukaže prilika. Dok je zadatak Tori*-ja da izvede aikido tehniku pravilno, kako bi izbegao tehniku kontre.

    Uke* = osoba koji izvodi napad i prati tehniku
    Tori* = osoba koja izvodi aikido tehniku

  5. Atemi – udarac koji prethodi izvođenju tehnike

    Svakoj aikido tehnici prethodi udarac, koji obezbeđuje vreme (od oko 0,3 sekunde) za izvođenje poluge. Tehniku je potrebno uraditi u vremenskom intervalu koji obezbeđuje konfuzno stanje napadača i privremenu, kratkotrajnu, refleksiju mišića.


Uke & Tori

Uke i Tori imaju podjednako važnu ulogu za vreme aikido treninga. Obe uloge zahtevaju aktivno učešće i maksimalnu koncentraciju.
Uloge ukea i torija:

Tori = partner koji uvežbava aikido tehniku
Uke = partner koji izvodi napad i prati tehniku

Aikido početnici često upadnu u zamku da je koncetracija potrebna samo za vreme uvežbavanja aikido tehnike, misleći da primat u vežbanju ima Tori. Za vreme vežbanja, jedva čekaju da dođu na red kada će se oni oprobati u izvođenju poluga i bacanja, ignorišući dobijene zadatke kao Uke.


Ukiranje

Vreme koje provodite ukirajući (kao Uke), nije vreme za odmor od uvežbavanja tehnika, već je trenutak za učenje udaraca, padova i kvalitetno pozicioniranje tela za kaeshivazu (tehnike kontri).

  1. Na početku vežbanja, uloga Uke-a je da izvede pravilan napad, vodi računa o distanci i isprati tehniku bez opiranja, kako bi pomogao Tori-ju da što bolje nauči aikido tehniku.

  2. Sledeći nivo ukiranja, jeste svest o dobrom pozicioniranju tela kako bi ste se zaštitili od povrede, kvalitetno uvežbali padove i doprineli aikido estetici.

  3. Najviši nivo ukiranja je pripremanje tehnike kontre (kaeshivaza) ukoliko se za to ukaže prilika. Što duže vežbate, shvatate da je uloga Uke-a značajnija.

Dobro Ukiranje omogućava da uvidite greške koje pravi Tori, te brže pronalazite i svoje greške pri izvođenju aikido tehnika. Ne zaboravite da postoje nivoi ukiranja u zavisnosti od aikido pojasa, te nemojte očekivati besprekorno ukiranje od svakog partnera sa kojim vežbate.


Greške pri ukiranju

  1. Pokušaji izvođenja tehnika kontri, ukoliko ste početnik

    Početnici su skloni da „proveravaju“ da li tehnika funkcioniše, pokušavajući da promene unapred dogovoreno kretanje Uke-a. Važno je da svi vežbači razumeju, da se odabir aikido tehnike vrši u odnosu na napad, konstituciju napadača (nemoguće je svaku tehniku primeniti na svakome), i kretanje Uke-a za vreme izvođenja tehnike. Ukoliko se kretanje Uke-a promeni, menja se i tehnika, ali to zahteva malo više iskustva u vežbanju. Spontani prelazak iz jedne aikido tehnike u drugu se očekuje od viših pojaseva u sali.

  2. Nekritička imitacija koreografije, kod viših pojaseva

    Dugogodišnji vežbači često upadnu u rutinu „savršenog ukiranja“, i zaborave šta je zapravo njihov zadatak – kvalitetno pozicioniranje tela za kaeshivazu (tehnike kontre). Ukoliko Tori napravi grešku u izvođenju aikido tehnike, zadatak Uke-a je da ga na to i podseti. Ovo, naravno, ne znači da treba da kontrirate početniku ili nižem pojasu, jer postoje velike razlike u znanju u zavisnosti od kyu/dan stepena.

Kako je aikido došao u Srbiju?

Pred kraj šezdesetih godina, grupa džudista se prvi put sreće sa aikidoom na jednom seminaru u Italiji, a ubrzo nakon toga aikido počinje da se vežba i u Beogradu. U to vreme izlalazio je časopis "Budopress" – prvi časopis u zemlji koji se bavio borilačkim veštinama. U njemu su se po prvi put pojavile i reportaže o aikidou. Na naslovnoj strani prvog broja bila je reportaža o majstoru Hiroši Tadi, danas 9.dan, koji je predstavljen kao "poslednji živi samuraj". U jednoj maloj rubrici istog broja najavljen je i dolazak majstora Tošia Nemota, 4 dan, iz Tokija, koji će održati petodnevni savezni seminar. Majstor Nemoto je godinu dana ranije održao prvi seminar u Beogradu i to je ujedno bio i prvi majstor koji je održao seminar u Jugoslaviji.

U decembru 1970. džudo klub "Partizan" formira aikido sekciju koju je tada vodio Dragan Milošević 1dan. Osim u ovom klubu aikido je u Beogradu mogao da se vežba još i u klubu "Dedinje", u aikido sekciji "Budo akademije" i aikido klubu "Student".

Godine 1974. u Beograd dolazi Hiroši Tada i drži jednonedeljni seminar i polaganje za dan pojaseve. Ovaj seminar je bio izutno značajan za dalji razvoj aikidoa u zemlji. Zahvaljujući susretima naših aikidoka sa majstorom Tadom, koji je tada živeo u Italiji, veze između našeg i italijanskog aikidoa postaju sve čvršće. Sredinom sedamdesetih Italija je bila zemlja u kojoj se aikido intenzivno širio i veliki broj japanskih instruktora je dolazilo u ovu zemlju i održavani su brojni seminari.

Iz Italije 1975. godine u Jugoslaviju stiže i Jođi Fuđimoto (Yoji Fujimoto) 7.dan koji će narednih 20 godina biti tehnički direktor našeg aikidoa i njegov dugogodišnji rad ostaviće najsnažniji pečat na naš aikido. Seminari su održavani u ritmu od dva puta godišnje u Beogradu. U tom dugom periodu, osim Fuđimotoa, u Jugoslaviji gostuju majstori: Hideki Hosokava, (7. dan), Jokota sensei (6. dan), Šimitsu sensei (8. dan), Fuđita sensei (8. dan) i još nekolicina japanskih instruktora.

Godine 1997. tehnički direktor, tada jedine aikikai organizacije u zemlji, Aikikai Jugoslavije postaje majstor Masatomi Ikeda (7. dan) koji je tada živeo i radio u Švajcarskoj.  
Majstor Ikeda je do leta 2001. održao sedam seminara u organizaciji JAF. Na žalost, krajem 2001. godine majstor se ozbiljno razboleo i povukao iz aikidoa.

Od leta 2002. godine tehnički direktor Aikido federacije Srbije postaje Wiliem Smith sensei (6. dan). Od te godine se redovno, u našoj organizaciji, održavaju seminari sa UKA instruktorima. U predhodnim godinama kurseve su držali i Filip Smit (6. dan) i Gordon Džons (6. dan).
U okviru drugih aikido organizacija u zemlji godinama je prisutan Toširo Suga (6. dan) a pre nekoliko godina vikend seminar držali su i Tamura i Yamada sensei nosioci 8. dana.

Aikido klubovi i federacije/savezi

Pri Džudo savezu Jugoslavije, formira se i Aikido savez Jugoslavije koji zbog neoganizovanosti i nedostatka baze brzo prestaje sa radom. Zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz aikido sekcije džudo kluba "Partizan", od 1975. godine organizuju se, dvaput godišnje, seminari sa japanskim instruktorima. Ovako organizovan rad doveo je do stvaranja organizacije - Aikido društva "Beograd". Ova organizacija će na Četvrtom svetskom kongresu održanom u Tokiju avgusta 1984. godine biti primljena za punopravnog člana IAF (International Aikido federation).

Aikido društvo "Beograd", januara 1994. Godine, prerasta u Jugoslovensku aikido federaciju - Aikikai Yugoslavia.

Sedam godina kasnije Aikikai Yugoslavia se deli na dve organizacije: "Aikido federacija Srbije i Crne Gore" (trenuto se frakcije ove organizacije spore za nasleđe nad Aikido federacijom SCG), i „Aikido federaciju Srbije - Aikikai Srbije“.

Danas u Srbiji radi nekoliko aikido saveza vezanih za Aikikai Hombu dođo tj. za aikikai fondaciju: Aikido federacija Srbije – Aikikai Srbije, Aikido Savez Srbije i nekolicina samostalnih klubova poteklih iz ovih saveza.  Krajem 2006. osnovane su i dve nove organizacije koje svojim imenom  podsećaju na Aikido federaciju Srbije - Aikikai Srbije, to su: Srpska aikido federacija - Aikikai Srbija i Aikido asocijacija Srbije - Aikikai Srbije. Ove organizacije se spore trenutno za nasleđe nad Aikido federacijom SCG.

Kako je aikido došao u Srbiju?

Pred kraj šezdesetih godina, grupa džudista se prvi put sreće sa aikidoom na jednom seminaru u Italiji, a ubrzo nakon toga aikido počinje da se vežba i u Beogradu. U to vreme izlalazio je časopis "Budopress" – prvi časopis u zemlji koji se bavio borilačkim veštinama. U njemu su se po prvi put pojavile i reportaže o aikidou. Na naslovnoj strani prvog broja bila je reportaža o majstoru Hiroši Tadi, danas 9.dan, koji je predstavljen kao "poslednji živi samuraj". U jednoj maloj rubrici istog broja najavljen je i dolazak majstora Tošia Nemota, 4 dan, iz Tokija, koji će održati petodnevni savezni seminar. Majstor Nemoto je godinu dana ranije održao prvi seminar u Beogradu i to je ujedno bio i prvi majstor koji je održao seminar u Jugoslaviji.

U decembru 1970. džudo klub "Partizan" formira aikido sekciju koju je tada vodio Dragan Milošević 1dan. Osim u ovom klubu aikido je u Beogradu mogao da se vežba još i u klubu "Dedinje", u aikido sekciji "Budo akademije" i aikido klubu "Student".

Godine 1974. u Beograd dolazi Hiroši Tada i drži jednonedeljni seminar i polaganje za dan pojaseve. Ovaj seminar je bio izutno značajan za dalji razvoj aikidoa u zemlji. Zahvaljujući susretima naših aikidoka sa majstorom Tadom, koji je tada živeo u Italiji, veze između našeg i italijanskog aikidoa postaju sve čvršće. Sredinom sedamdesetih Italija je bila zemlja u kojoj se aikido intenzivno širio i veliki broj japanskih instruktora je dolazilo u ovu zemlju i održavani su brojni seminari.
Iz Italije 1975. godine u Jugoslaviju stiže i Jođi Fuđimoto (Yoji Fujimoto) 7.dan koji će narednih 20 godina biti tehnički direktor našeg aikidoa i njegov dugogodišnji rad ostaviće najsnažniji pečat na naš aikido. Seminari su održavani u ritmu od dva puta godišnje u Beogradu. U tom dugom periodu, osim Fuđimotoa, u Jugoslaviji gostuju majstori: Hideki Hosokava, (7.dan), Jokota sensei (6.dan), Šimitsu sensei (8.dan), Fuđita sensei (8.dan) i još nekolicina japanskih instruktora.
Godine 1997. tehnički direktor, tada jedine aikikai organizacije u zemlji, Aikikai Jugoslavije postaje majstor Masatomi Ikeda (7.dan) koji je tada živeo i radio u Švajcarskoj.  
Majstor Ikeda je do leta 2001. održao sedam seminara u organizaciji JAF. Na žalost, krajem 2001. godine majstor se ozbiljno razboleo i povukao iz aikidoa.

Od leta 2002. godine tehnički direktor Aikido federacije Srbije postaje Wiliem Smith sensei (6.dan). Od te godine se redovno, u našoj organizaciji, održavaju seminari sa UKA instruktorima. U predhodnim godinama kurseve su držali i Filip Smit (6.dan) i Gordon Džons (6.dan).
U okviru drugih aikido organizacija u zemlji godinama je prisutan Toširo Suga  (6.dan) a pre nekoliko godina vikend seminar držali su i Tamura i Yamada sensei nosioci 8.dana.

Aikido klubovi i federacije/savezi
Pri Džudo savezu Jugoslavije, formira se i Aikido savez Jugoslavije koji zbog neoganizovanosti i nedostatka baze brzo prestaje sa radom. Zahvaljujući entuzijazmu ljudi iz aikido sekcije džudo kluba "Partizan", od 1975. godine organizuju se, dvaput godišnje, seminari sa japanskim instruktorima. Ovako organizovan rad doveo je do stvaranja organizacije - Aikido društva "Beograd". Ova organizacija će na Četvrtom svetskom kongresu održanom u Tokiju avgusta 1984. godine biti primljena za punopravnog člana IAF (International Aikido federation).
Aikido društvo "Beograd", januara 1994. Godine, prerasta u Jugoslovensku aikido federaciju - Aikikai Yugoslavia.
Sedam godina kasnije Aikikai Yugoslavia se deli na dve organizacije: "Aikido federacija Srbije i Crne Gore" (trenuto se frakcije ove organizacije spore za nasleđe nad Aikido federacijom SCG), i „Aikido federaciju Srbije - Aikikai Srbije“.
Danas u Srbiji radi nekoliko aikido saveza vezanih za Aikikai Hombu dođo tj. za aikikai fondaciju: Aikido federacija Srbije – Aikikai Srbije, Aikido Savez Srbije i nekolicina samostalnih klubova poteklih iz ovih saveza.  Krajem 2006. osnovane su i dve nove organizacije koje svojim imenom  podsećaju na Aikido federaciju Srbije - Aikikai Srbije, to su: Srpska aikido federacija - Aikikai Srbija i Aikido asocijacija Srbije - Aikikai Srbije. Ove organizacije se spore trenutno za nasleđe nad Aikido federacijom SCG.

Anketa 1

Kako ste saznali za aikido klub Eiki?

Anketa 2

Zašto želite da počnete sa vežbanjem aikido-a

Facebook